Duša kao more

Neki se čovek stalno osećao pritisnut tegobama svagdašnjeg života, pa se potužio duhovnom učitelju:
- Ne mogu više! Život mi je postao nepodnošljiv!
Učitelj je uzeo malo pepela među prste i usuo ga u čašu vode. Dok se pepeo mešao sa vodom reče:
- Ovo su tvoje tegobe. Voda je upila pepeo i potamnela.
Učitelj je ponovo uzeo istu meru pepela i sasuo ga u more.
More nije potamnelo, odnosno, pepeo gotovo da nije ostavio nikakav trag.
- Vidiš li? - upitao je učitelj svog začuđenog učenika.
- Svakog dana moraš odlučiti hoćeš li biti kao čaša vode ili kao more...