Korisnički login

Arterioskleroza

Šta je arterioskleroza?

Arterioskleroza je bolest koju nije lako opisati u par rečenica. Veća učestalost bolesti nalazi se među odraslim muškarcima. Uzrok oboljenja je otvrdnuće i gubitak elastičnosti arterija. U literaturi se susrećemo sa pojmovima arterioskleroza i ateroskleroza i neki autori poistovećuju značenja ta dva termina dok ih drugi razlikuju. Doslovce, arterioskleroza označava sklerozu arterija. Ateroskleroza predstavlja kašasto razmekšavanje ograničene zone arterijskog zida i sklerozu,tj. otvrdnuće istog tog zida. Arterioskleoza je termin koji u praksi obično koriste lekari, pripisujući mu tako svu patologiju.

Arterioskleroza je odgovorna za gotovo sve slučajeve infarkta srca, tromboze i moždanih krvarenja i na veliki broj gangrena donjih udova. Osim ovih iznenadnih i izraženih pojava, arterioskleroza nema simptome koji bi je precizno okarakterisali. Izračunato je da se klinički simptomi pojavljuju samo u 5-10% osoba pogođenim arteriosklerotskim lezijama. Zbog toga se arterioskleroza naziva i "iceberg" bolešću (poput sante leda). Krvni sudovi su arteriosklerotskim procesom najčešće pogođeni na određenim mestima, posebno u nivou bifurkacija (račvanja) arterija najvećeg preseka. Simptomi, ako se pokazuju, javljaju se u vezi sa lokalizacijom arteriosklerotske bolesti.

Moždana lokalizacija je uglavnom praćena progresivnim pogoršanjem pamćenja, psihičkom odsutnošću, dezorjentacijom u vremenu i prostoru, mogu se javiti smetnje vida i artikulacije govora, iznenadni gubici mišićne snage u jednom ili više udova ili gubici kožne osetljivosti na spoljne nadražaje, sve do izražene slike moždane tromboze.

Srčana lokalizacija može dovesti do progresivne insuficijencije sposobnosti kontrakcije srčanog mišića, nedovoljno snabdevenog kiseonikom zbog male količine krvi koja pristiže; mogu se javiti poremećaji ritma srčanih kontrakcija (ekstrasistole, paroksizmalna tahikardija, treperenje, "flutter" pretkomora).

Ako su arteriosklerozom zahvaćeni sudovi koji snabdevaju krvlju donje udove, mogu se javiti grčeviti bolovi nakon hodanja, zadebljanje i tamnjenje kože, sniženje temperature kože udova i, kasnije, gangrena. Konačno, ako je proces lokalizovan na bubrežnim arterijama, posledice mogu biti povišeni pritisak ili umerena kompromitacija bubrežne funkcije. Situacija postaje teška kada u bubregu nastane i arterioloskleroza, tj. skleroza sitnih krvnih sudova. Staračka arterioskleroza se razvija paralelno sa starenjem čitavog organizma te se smatra gotovo fiziološkom pojavom, uzrokovanom starenjem arterija, a time i njihovim progresivnim otvrdnućem (sklerozom).

Uzroci nastanka arterioskleroze nisu u potpunosti razjašnjeni. Brojne su hipoteze koje pokušavaju da objasne mehanizam nastanka bolesti. Po najverovatnijoj teoriji, masnoće su direktno odgovorne za nastanak arterioskleroze, bivaju krvlju utisnute u zid arterije zbog delovanja arterijskog krvnog pritiska. Enzimi koji su prisutni u zidu arterije, razbijaju kompleksne molekule masnoća na holesterol, masne kiseline i druge materije, manje važne za arteriosklerozu. Nastale materije izazivaju iritirajući nadražaj na arterijski zid, koji reaguje nastankom upalnog procesa sa stvaranjem neelastičnog, sklerotičnog vezivnog tkiva, koje je opet uzrok otvrdnuća zida arterije. Na nekim tačkama gde je upalni proces posebno aktivan, nakupljanje masnoća uzrokuje stvaranje ograničenih ispupčenja arteriskog zida: ateromatoznih plakova. Plak može prsnuti, ulcerisati u ateromatoznu kašu; zatim, na plak se mogu pričvrstiti cirkulišući trombociti iz krvi, započinjajući proces koagulacije (zgrušavanja krvi) koji može pre ili kasnije dovesti do stvaranja tromba sa zapušenjem krvnog suda. Druga hipoteza razlikuje se od navedene što se tiče pojava koje prethode razvoju arterioskleroze. Primarni razlog čini sitno oštećenje krvnog suda koje dovodi do odlaganja trombocita čime bi proces koagulacije bio prva karika u lancu. Sekundarni fenomen bila bi infiltracija arterijskog zida mastima.

Faktori rizika za nastanak arterioskleroze:

  • povećani nivo holesterola i triglicerida u krvi
  • hipertenzija (povišeni krvni pritiak)
  • nepravilna ishrana, veliki unos masti, prekomerni unos šećera
  • gojaznost i dijabetes
  • pušenje
  • fizička neaktivnost (sedeći način života)

Terapija arterioskleroze

omega3Terapija arterioskleroze, koju prvenstveno treba sprovoditi u pretkliničkom stadijumu bolesti, služi se različitim dijetetskim merama, antikoagulantnim lekovima i fibrinoliticima, kao i onima koji utiču na sintezu i transport holesterola.

Hipertenzija je bez sumnje faktor koji pogoršava arteriosklerozu. Hipertenzija povećava sadržaj holesterola u arterijskom zidu, a kao posledica je upalna reakcija arterijskog zida na nadražaj holesterola. Ali utvrđeno je da količina holesterola u arterijskom zidu raste jer ga on preterano proizvodi. Iz toga se zaključuje da hipertenzija ne samo da pogoršava već postojeću arteriosklerozu, nego je i sama u stanju da izazove njenu pojavu.

Gojaznost (i dijabetes sa kojim je često povezana) karakteriše kompleksni poremećaj na nivou masnoća, koji očigledno ne mogu izbeći ni arterije. Zbog toga je olakšano nakupljanje masnoća u arterisjkom zidu, a time i početak niza pojava koje dovode do arterioskleroze.

Celokupni sadržaj masti u ishrani je potrebno smanjiti. Primećeno je da zasićene masne kiseline unete hranom (svinjetina, ovčetina, pačetina, guščetina, masni delovi mesa i prerađevine, mleko, sirevi) izazivaju povećanje nivoa holesterola u krvi, dok ga višestruko nezasićene masne kiseline uzrok sniženju nivoa holesterola, a istovremeno i lipoproteina i triglcerida. Potrebno je takođe i ograničiti unos šećera, jer je poznato da u normalnim uslovima veliki deo unesenih šećera u organizam biva transormisan u masti. Prirodni izvori višestruko nezasićenih masnih kiselina su riblje ulje, ulja kukuruza, suncokreta i soje.(Omega 3 max)