Korisnički login

Bolovi u mišićima i zglobovima

Povrede ligamenata

Ligamenti povezuju kosti unutar zglobova i pružaju zglobovima stabilnost. Oni su tek delom elastični, pa lako dolazi do oštećenja prilikom preteranog naprezanja. Moguće povrede kreću se od lakših pucanja, koja se zovu još i uganuća, do potpunog pucanja. Najčešći uzrok povrede ligamenata jeste naglo uvrtanje ili iskretanje usled pada, za vreme bavljenja sportom ili preteranog naprezanja. Najčešće se povređuju članak i koleno.

Simptomi u povređenom zglobu po pravilu se javljaju iznenada i uključuju:

  • bol, posebno prilikom pokretanja
  • oticanje i podlive
  • neprirodne pokrete povređenog zgloba

rheumatolVećina povreda ligamenata zarasta za oko osam nedelja, bez lečenja. Ukoliko ne možete da koristite zglob posle povrede ili imate jak bol trebalo bi odmah da se obratite lekaru. Povreda se snima rendgenom kako bi se odbacila mogućnost da postoji prelom. Posle teže povrede, obično je potrebna fizikalna terapija, a može biti potrebna i hirurška intervencija.
Mogu pomoći lekovi protiv bolova, protivupalni lekovi i sredstva za lokalnu primenu (Rheumatol).

Iščašenje zgloba
Iščašenje zgloba nastaje kada kost ispadne iz normalnog položaja. Zbog bola i samog iščašenja, pokretanje zgloba je značajno ograničeno. Tokom iščašenja obično dolazi do pucanja ligamenata koji kost drže u pravilnom položaju. Iščašenje zgloba može biti posledica pada, udarca ili sportske aktivnosti. U nekim slučajevima iščašenje može biti povezano sa nekim oboljenjima zglobova, kao što je reumatoidni artritis. Labavost zglobova, koja ih čini podložnim iščašenju, može biti nasledna.

Simptomi koji prate iščašenje ispoljavaju se naglo i uključuju:

  • oštar bol u povređenom delu tela
  • deformisanost zgloba
  • oticanje zgloba
  • podlive na koži oko zgloba

Iščašene kosti mogu da oštete okolne nerve, tetive i krvne sudove, što dovodi do smanjenje cirkulacije u delu tela ispod povređenog mesta.

avaricon Lekar obično može vratiti iščašene zglobove zglobove u pravilan položaj (retko je potrebna hirurški zahvat). Posle intervencije, povređeni zglob se imobiliše na 3-6 nedelja, a može postojati potreba i za fizikalnom terapijom. Mogu pomoći sredstva za lokalnu primenu koja pomažu kod oticanja zgloba (Avaricon). Rizik od ponovnog iščašenja zgloba je povećan.

Teniski i golferski lakat se javljaju kada dođe do oštećenja tetive koja vezuje mišić za kost u laktu. Kod teniskog lakta oštećena je tetiva sa sa spoljne strane lakta, dok je kod golferskog oštećena tetiva sa unutrašnje strane lakta.
Oba ova stanja itzazivaju energični pokreti nadlaktice, a koji se ponavljaju protiv otpora – što se događa u nekim sportovima, kao što je tenis, ili prilikom korišćenja šrafcigera. Tom prilikom dolazi do višestrukog povlačenja tetive na mestu spoja sa kosti, što izaziva sitne naprsline. Oštećenje koje se javlja kao rezultat izaziva slabost i bol u ruci zahvaćenoj povredom. Bolnu ruku je potrebno odmarati što više. Može pomoći fizikalna terapija, ledene obloge, jednostavne vežbe za istezanje i jačanje mišića, ultrazvučna terapija i protivupalni lekovi i sredstva za lokalnu upotrebu (Rheumatol).

Sportske povrede
Sportske povrede se na izvestan način mogu sprečiti ako se pre vežbanja pravilno zagrejete. Odgovarajuća priprema može da poveća pokretljivost i smanji ukočenost mišića i zglobova. Sportove, kao što je trčanje, trebalo bi da započnete lagano, postepeno pojačavajući ritam, da ne biste preopteretili telo. Nosite odeću i obuću specijalno napravljenu za vrstu sporta kojim se bavite i koristite preporučenu sigurnosnu opremu. Povećan rizik postoji kod starijih osoba (češće muškaraca) pri sportskim aktivnostima koja uključuju kontakt.

TEST Procenite u kakvoj ste kondiciji

Rešavanjem ovoga upitnika procenite da li ste u zadovoljavajućoj kondiciji ili je potrebno da više vremena posvetite fizičkim vežbama

1.Da li možete da se popnete stepenicama na drugi sprat bez gubitka daha ili zamora u nogama?
DA | NE

2.Kada imate izbora, radije idete stepenicama na 2.sprat?
DA | NE

3.Da li imate dovoljno energije da na kraju radnog dana uživate u slobodnom vremenu?
DA | NE

4.Da li biste radije išli pešice 10 minuta nego vozili do određene destinacije?
DA | NE

5.Da li možete da razgovarate (bez gubitka daha) tokom lakih ili srednje teških vežbi, kao što je energično hodanje?
DA | NE

Ukoliko ste na većinu pitanja odgovorili sa "NE" potrebno je da razmislite o važnim promenama u svom životu kako biste posvetili više vremena fizičkim aktivnostima. Da bi određene fizičke aktivnosti ili vežbe bile korisne, moraju biti redovne i dosledne, prilagođene godinama, zdravstvenom stanju i načinu života.