Korisnički login

Moždani udar

Šta je moždani udar?

Moždani udar (odnosno šlog) nastaje usled prestanka funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija zbog nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Manjak hranljivih materija javlja se kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova, ili zbog njihovog prskanja i izliva u moždano tkivo ili moždane opne. Simptomi moždanog udara javljaju se kao posledica poremećaja dostavljanja hranljivih materija u određene delove mozga i odnošenja štetnih materija koje nastaju pri samom funkcionisanju mozga. Oni mogu nastati i kao posledica poremećaja cirkulacije krvi usled otkazivanja srčane radnje, pa se mogu sanirati normalizacijom srčane funkcije. Prekid cirkulacije krvi u mozgu može nastati i zbog zapušenja lumena krvnog suda trombom kojise stvara ili direktno u mozgu ili se može zapušiti delićima tromba koji dolaze iz srca.

Uzrok moždanog šloga, takođe, može biti i prskanje krvnih sudova mozga, usled čega dolazi do izliva krvi u sam mozak ili u moždane opne. Ukoliko se mozak ne snabdeva dovoljnom količinom hranljivih materija vrlo brzo izumiru neuroni. Takođe, može doći i do pojave moždanog otoka koji je čak opasniji i od samog žarišta.

Moždani udar može biti ishemičan (infarkt mozga) ili hemoragičan (krvarenje u mozgu). Ishemičan šlog se javlja češće (u 80% slučajeva) nego hemoragičan. Period neposedno posle tranzitornog ishemičkog ataka najrizičniji je za nastanak teškog moždanog udara.

Simptomi moždanog udara

Moždani udar može nastati naglo ili postepeno. U oba slučaja među prvim simptomima šloga javljaju se oduzetosti pojedinih delova tela, poremećaj govora, smetnje u koordinaciji pokreta i hoda ili, pak razni psihički ispadi, odnosno poremećaji svesti. Može doći i do iznenadne pojave vrtoglavice, praćene nemogućnošću hodanja i stajanja, odnosno nagonom na povraćanje. Vrtoglavica se pojačava usled promene položaja glave ili tela, ili zbog fizičkog napora. Zatim se javljaju glavobolje, prvo u potiljačnom predelu, koje mogu biti praćene pojavom slabosti pojedinih delova tela, poremećajem vida – pojavom duplih slika i suženja vidnog polja. Sve ove tegobe često se spontano povlače bez ikakvog lečenja, što odlaže obraćanje lekaru. Međutim, u skoro 33% slučajeva, ipak, dolazi do smrtnog ishoda.

Faktori rizika

Glavni uzročnici nastanka moždanog udara jesu starost (rizik za oboljevanje od moždanog udara udvostručava se posle pedeset pete godine života), pol (muškarci češće oboljevaju nego žene), kao i nasledna sklonost (osobe kojima su bliži članovi porodice doživeli moždani udar imaju veći rizik od oboljevanja).

ginkgobilPored pobrojanih faktora na koje se ne može uticati, postoje i rizični činioci na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju. Među njima najčešći je povišen krvni pritisak, koji se lako otkriva merenjem, a za njegovo snižavanje postoje i adekvatni lekovi.Osim toga, i bolesti srca, posebno fibrilacija arterija, aritmija, te šećerna bolest koja uzrokuje arteriosklerozu, odnosno stvaranje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova na kojima se stvaraju ugrušci, takođe mogu da izazovu nastanak moždanog udara.

I neka druga stanja, poput hiperhomocisteinemije (prekomerna koncentracija homocisteina u krvi) i karotidne stenoze (suženje karotidne arterije), pogoduju nastanku moždanog udara (Ginkgobil).

Masnoće u krvi nesumljivo su povezane sa moždanim udarom, a posebno je opasan holesterol niske gustine. Ishemički moždani udar povezan je i sa povećanim nivoom holesterola, dok je kod hemoragičnog nivo holesterola manji.

Faktori rizika na koje se, takođe može delovati svakako su i pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i nedovoljna fizička aktivnost (Omega 3 max).